InterTAN интрамедуларни ексер

Интертрохантерни преломи кука су честе и разорне повреде, посебно код старијих особа. Трохантерни преломи (ТФ) су други најчешћи преломи проксималног дела фемура после прелома врата фемура и главни су извори морбидитета и морталитета код данашње старије популације.

Процењује се да ће до 2050. године годишњи број прелома кука широм света премашити 6,3 милиона због старења демографске групе у многим западним земљама. Само у САД, процењује се да ће се број прелома кука повећати са око 320.000 годишње на 580.000 до 2040. године. Ова све већа потражња ствара значајне напетости за здравствену службу у погледу особља и ресурса потребних за лечење ових пацијената. У САД, процењује се да трошкови здравствене заштите за лечење прелома кука прелазе 10 милијарди долара годишње, док се утицај на здравствену службу у Великој Британији процењује на 2 милијарде долара годишње. Ови трошкови нису вођени само трошковима акутне хируршке процедуре већ и трошковима пост-акутне неге, укључујући рехабилитацију. Иако је операција прелома кука веома ефикасна, пацијенти ће вероватно искусити значајан морбидитет у смислу бола, нелагодности и ограничене покретљивости током опоравка и у многим случајевима је мало вероватно да ће постићи ниво функције пре прелома. Студије такође сугеришу да постоји веза између прелома кука и повећане стопе смртности, са 30% више смртних случајева примећених него код популација исте старости са и без прелома кука. Међутим, при тумачењу таквих података треба бити опрезан, јер особе које доживе прелом кука могу бити по природи крхкије и подложније лошем здрављу.

Широм света, учесталост прелома проксималног фемура расте због демографске транзиције која резултира дужим животним веком.

Хируршко лечење је оптимална стратегија за лечење интертрохантеричних прелома јер омогућава рану рехабилитацију и функционални опоравак.

Да би се смањиле компликације продужене имобилизације, благовремене оперативне интервенције које обезбеђују чврсту стабилизацију прелома и рану мобилизацију пацијената постале су преферирано решење за лечење ових прелома. Некада је интерна фиксација динамичким завртњима кука (DHS) једна од најпримарнијих опција, али се мање добро показује са релативно већом инциденцом неуспеха интерне фиксације код нестабилне TF. Поред тога, ова хируршка процедура може довести до значајног губитка крви, оштећења меког ткива и погоршања постојећих коморбидитета код старијих пацијената. Стога су интрамедуларни уређаји за фиксацију постали популарнији због биомеханичких предности у лечењу нестабилне TF у поређењу са интерном фиксацијом DHS.

Интертан ексер који користи 2 цефалоцервикална завртња у интегрисаном механизму, показује повећану стабилност и отпорност на интраоперативну и постоперативну ротацију главе фемура у поређењу са традиционалним интрамедуларним системом ексера. Биомеханичка студија је показала да Интертан ексер поседује више биомеханичких предности за унутрашњу фиксацију нестабилних прелома у поређењу са традиционалним интрамедуларним системом ексера Интертан ексер. Неке студије су известиле да је хируршка процедура имала добар клинички исход и мали број компликација. Биомеханичка студија Нихтерна и др. показала је да Интертан ексер постиже већу стабилност са већим растојањем од врха до врха и да издржава већа оптерећења.